Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Evropska kompanija". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

UVOD
P
osle višegodišnjih napora i rasprava u Evropskoj uniji i nekoliko neprihvaćenih predloga, decembra 2000. godine na sastanku Evropskog saveta u Nici došlo do političkog rešenja problema pitanja učestvovanja radnika u upravljanju, čime je otklonjena poslednja prepreka da oktobra 2001. godine Evropski savet usvoji tekst Uredbe o Statutu Evropske kompanije.
Ovome je prethodila i rasprava na sastanku Evropskog saveta u Lisabonu marta 2000. godine kada je postavljen cilj da se u Evropi ostvari najkompetitivnija globalna ekonomija do 2010. godine. Kao deo programa za ostvarenje tog cilja sačinjeni su brojni predlozi u sferi kompanijskog i prava finansijskih usluga. Pritom se vodilo računa o konkurentskim tržištima, pre svega SAD, ali i globalizaciji jeftinih ekonomija u razvoju. Postavljen je i cilj ostvarenje jedinstvenog tržišta kapitala do 2005. godine kroz Plan za finansijske usluge (Financial Services Action Plan, 1999), a predlozi regulative za Evropsku kompaniju, Desete, Trinaeste i Četrnaeste Direktive bile su deo tog plana.
Tokom nekoliko godina nakon ovog Plana ispunjeni su ciljevi u oblasti kompanijskog statusnog prava skoro u potpunosti i doneti su svi predviđeni dokumenti (Uredba o Statutu Evropske kompanije i Direktiva o položaju zaposlenih, Direktiva o prekograničnim spajanjima društava kapitala i Direktiva o ponudi za preuzimanje), osim Direktive koja je trebalo da reguliše prekograničnu promenu sedišta društava. U oblasti kompanijskog prava donošenje Uredbe o Evropskoj kompaniji (SE) predstavljaju izuzetan uspeh i novu, gotovo revolucionarnu fazu u oblasti kompanijskog prava EU, koja omogućava drugačiji način organizovanja i funkcionisanja društava na jedinstvenom tržištu. To je praćeno i nekim drugim odredbama, već usvojenim ili u fazi usvajanja, ali i jednim potpuno novim odnosom prema osnovnim pravima i u vezi sa tumačenjem Ugovora o osnivanju EZ. Tako se pravo na nastanjivanje iz članova 43 i 48 Ugovora o osnivanju EZ sada tumači tako da su kompanije (društva) u mogućnosti da se kreću nesmetano na teritoriji cele Zajednice, podrazumevajući pod tim kako promenu sedišta, tako i prekogranična spajanja. Na taj način liberalno tumačenje prava na nastanjivanje, uz već usvojene dokumente koji razrađuju ovo pravo (Direktiva o prekograničnim spajanjima društava kapitala), kao i regulativa vezana za Evropsku kompaniju predstavljaju celinu u jednoj novoj razvojnoj fazi kompanijskog prava EU.
ISTORIJAT
SVRHA I PREDNOSTI SE
Stvaranje Evropske kompanije ranije je bilo motivisano suprotstavljanju jakoj konkurenciji američkih društava koja su izazvala strah u evropskim zemljama. Zbog toga se insistiralo na stvaranju SE, koje bi, kao forma koncentracije, moglo da odgovori na takvu konkurenciju.
Zalaganje za SE bilo je posledica i nekoliko (neuspelih) spajanja na evropskom tlu, koja bi bila mnogo lakše izvodljiva putem SE. Cilj Evropske komisije bio je da se društvima, čija aktivnost nije ograničena samo na obavljanje isključivo domaćih aktivnosti, omogući putem SE instrument koji će im dozvoliti da se reorganizuju i time postanu konkurentni bez ograničavanja tržišta i prepreka za ekonomsku integraciju. Stoga konkurencija i pokretljivost na tržištu predstavljaju najznačajnija dva razloga za stvaranje SE.
Nakon usvajanja Uredbe o Statutu SE pre svega je ostvarena mobilnost društava uz nepotrebnost ispunjenja komplikovanih i skupih procedura. Stoga se može govoriti o nekoliko prednosti koje SE donosi. Pre svega, radi se o mogućnosti restrukturisanja društva preko granice u vidu prekograničnog spajanja. Ona je u velikom broju pozitivnih prava zemalja-članica do skoro bila nemoguća, ili vezana za nepremostive teškoće. Na taj način društva se prilagođavaju privrednoj realnosti jedinstvenog tržišta bez ispunjavanja strogih i komplikovanih uslova nacionalnih prava, kao i bez troškova (naročito vezanih za likvidaciju i ponovno konstituisanje u drugoj zemlji).
...

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]